Što bijaše u mislima tvojim dok je križ pritiskao ramena tvoja,
što bijaše u duši tvojoj kada si koračao prema Golgoti?
Što bijaše u tvojoj tišini dok je galama bila oko tebe, dok su pogrde bile upućivane tebi,
što je zaokupljalo tvoje srce kada su te na prijestolje tvoje stavljali?
Je li to bila bol, je li bila tuga? Je li to bila ranjenost ili razočaranost?
Je li tvoja tišina kriknula za Ocem? Je li to bila molitva, ljubav,
nemoćna ljubav koja te do tvoga uzdignuća dovela?
Je li tvoje srce zaokupljala bol svijeta koju nosiš, grijesi tvojih ljubljenih,
patnja malenih, pitanja izgubljenih, tjeskobe, samoće, strahovi, tišine svih nas?
Jesam li ti u mislima bio i ja?
Sve si to nosio tada, a sve si to spreman nositi i sada.
Žeđao si za nama, žeđao si i za mnom.
Ti si žedan moje blizine, i ja sam tvoje.
Ti si žedan moga srca, i ja sam tvoga.
Ti si žedan moje ljubavi, i ja sam tvoje.
Slušam tvoje riječi, ali ništa ne čujem.
Gledam u tebe, ali ništa ne vidim.
Želim ići za tobom, a noge odustaju,
tvoje sam vode žedan, ali usta ne otvaram.
Ti želiš mene, ja želim tebe.
Ti si žeđaš mene i ja žeđam tebe, a
Bez tebe ne mogu utažiti niti svoju niti tvoju žeđ.
Ali ti više tražiš mene, nego li ja tebe i zato te molim,
obori brane u meni kako bi sve ono što čuvam i što ti ne dam ipak utažilo tvoju žeđ.
Istina
Hvala vam