O tome kako čovjek moli ovisi sve ostalo u njegovom životu. O tome kakvo je napajanje ovisi rad baterije. Kakva je prehrana takva će biti fizička sprema i zdravlje. Mnogi se pitaju zašto im Bog ne uslišava molitve. Ako je Bog ljubav onda je jedno sigurno: Bog ti želi dati ono što je najbolje za tebe. Iz toga proizlazi da je još jedno sigurno: ako te stvarno voli onda će ti svim silama zapriječiti uslišanje nečega što bi ti moglo naškoditi. Primjer: ako majka voli svoju kćer, ukoliko kćer poželi staviti prst u utičnicu, majka će učiniti sve što može da joj ne usliša tu želju. Često i mi tražimo takve, po duhovni život opasne stvari, zato nam ih Bog ne uslišava. I Bogu hvala na tome! Sada mu prigovaramo, ali kada iz vječnosti budemo imali ispravan pogled na stvari bit ćemo mu zahvalni! Poneke stvari iz Božje perspektive izgledaju sasvim drugačije nego iz naše sada.
Ako nam Bog želi dati i uslišati i prije nego što ga zamolimo, u čemu je onda kvaka? Ne može nam dati ono što mi sami ne želimo. Zašto? Bog nije silovatelj, neće ti prisilno dati nešto što ne želiš. Štoviše, nije li onda logično da i kada ti da ono što ti ne želiš – da ćeš taj dar odbaciti? On poštuje tvoju slobodu. Zato je potrebno i važno u molitvi iskati ono što Bog hoće, tada će biti uslišano, ne kao da to Bog ne bi i inače dao, nego tada si pokazao stav otvorenosti da primiš to što ti Bog želi dati. Tada ste se ti i Bog našli na istoj “frekvenciji”. Tko uvijek u molitvi traži ono što je Božje tomu će molitva biti uvijek uslišana. Ali uz jednu opasku: ne uvijek odmah, ponekad valja biti strpljiv.
Molitva stoga nije da mi nagovorimo Boga da nam nešto dadne, već je molitva stoga da se naše srce oraspoloži, ona je poradi nas, da naše srce stekne otvorenost prema onome što nam Bog želi dati. Molitva je da prepoznamo što nam to Bog želi dati, kako bismo se otvorili tim darovima, a ne onima za koje mi mislimo da nam trebaju.
“Mnogo može žarka molitva pravednikova“ (Jak 5,16).
“Ištete, a ne primate jer rđavo ištete: da u pohotama svojim potratite” (Jak 4,3).
“Ako me što zaištete u moje ime, učinit ću” (Iv 14,14).
“Zaista, zaista, kažem vam: što god zaištete u Oca, dat će vam u moje ime. Dosad niste iskali ništa u moje ime. Ištite i primit ćete” (Iv 16,23-24).
“Doista, prikladno je da Bog pristane uz pobožne želje svoga stvorenja, ne kao da naše želje pokreću nepromjenljivog Boga, nego iz njegove dobrosti proizlazi da izvrši ono što se prikladno želi” (sv Toma Akvinski).
“Pokretač, doista, sve pokreće k njemu što je njemu slično. Prema tome, na Boga spada, u skladu s njegovom dobrosti, da prikladne želje, koje mu se molitvom podastiru, dovede prikladnom učinku” (sv Toma Akvinski).
A mnogi koji molitvi pristupaju povremeno i parcijalno, ne pronalaze vremena za molitvu, jer molitva nije postala njihova zivotna aktivnost, niti ih bitno dotice. Ima i onih koji drze da molitva nije u stanju znacajnije poboljsati zivot i izmijeniti zivotne okolnosti, te se radije poudaju u druga ljudska sredstva, nego da se okrecu Bogu koji i tako ili ne cuje ili slabo cuje, a jos slabije uslisava. A kad se vratimo ovoj prispodobi, skoro pa da mozemo zakljuciti da nas Gospodin uvjerava kako nas Bog moli da ga molimo, kad vidi da smo nepostojani i udaljeni od njega. To u nama proizvodi nove nedoumice i potice nas na nova pitanja. Doista bismo se onda mogli upitati zasto nas moli da ga molimo. Zasto nam ne da odmah to sto zna da nam treba, nego hoce da ga molimo?
Molitva nije poradi njega nego poradi nas. Molitva je prije svega razgovor, odnos s Bogom. On želi da stvorimo odnos s Njim da razgovaramo s Njim, jer kako bi ga drugačije mogli upoznati? Kako bi drugačije mi primili ono što nam On hoće dati? Bog bi nam dao i ovako, ali smo mi nezainteresirani za Njegove darove, ili možda bolje rečeno, mi ne prepoznajemo Njegove darove, zato nas on potiče da ga upoznamo kako bismo se otvorili darovima koje bi nam dao. Bog ne daje na silu, Bog nije silovatelj. Molitva je da se mi oraspoložimo i svoja srca pripravimo za Boga.